Srpski književni glasnik
СТРАЕССК И
~ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.
Књига. 1Х, ЂРОЈ 92. — 16 мај, 1903.
БЕД. ЗОНА ЗАМФИТРОВА. SUI
пе ГЛАВА ДЕВЕТА.
Она је пуна бурних сцена и крупних речи. У њој је испри: : — чана једна мисија тетка-Докина, или боље рећи: „ Пошљи ZO Siti > џ лудо на војску па седи те плачи.“ ? к
(7)
Бата-Таско је одржао реч. Распитивао је и прокљувио све, и сад. дошао да. јави то Јевди Маниној мајци. Све што. је сазнао он јој је савесно и тачно реферисао. _ Јевда се просто изненадила. То не би никад ни слутила са ни у сну јој не би дошло тако што! Оно чега се она – бојала, од чега је етрепила — то није било, — али је — ненало изненада. ово, а ово је за њу било нешто скоро JO горе! Знала је она поноситост те старе чорбаџиске И куће, представљала. већ у напред себи како ће се то тамо пр чути, како пропратити и се каквим подемехом све то узети. И одмах одлучно рече: да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа! Дуго су се још. живо
Бе кад су јој се најмање надали и најмање је желели. Кад је она ушла нису одмах пресекли разговор, него су “га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им
6