Srpski književni glasnik

ИСКРЕНА. ПЕСМА.

и захнадићет Богу што те сазда, И. очи ће ти сузом бити влажне,

| и гледајући врх заспалих њива

· Како се спушта. снежна. полутама, Ти нећеш знати шта у мени бива, Да ја у теби волим себе сама.

И моју љубав наспрам тебе, кад ме фу целог силом коју има,

И сваки живац растресе п надме

и осећаји навале к'о плима!

da Taj O eaou живота и миља

Кад затрепери цела моја снага,

"Нека те срце моје благосиља, Ал“ не волим те, не волим те, драга!

И зато ћу ти увек рећи: ћути, – Остави“ душу нек сепокојно снива, док крај нас лишће на дрвећу жути =“ тама. пада Врх заспалих њива. | M.