Srpski književni glasnik

Закон РЕДА У ИСстогриИЈИ. 597

човечанство се све видније помаља иза зидова народа, држава, раса п племена, и на стварању једног човечанства почели су радити сви модерни фактори историје од океана до штампе, од науке до обичних потреба човекових ; потреба једног човечанства све је већа и једно човечанство све више постаје пи расте; хуманост, један од најдоцнијих, најтањих слојева људске душе, све се више снажи п расте што је човеку потребнији већи број људи; у првобитним временима она је непотребна.

Потреба личне владе и уплива првобитнија је од потребе закона, која се јавља тек на вишем ступњу друштвеног живота; по томе је и човекова природна љубав ка људској личности првобитнија од осећања поштовања према закону, те и човека у животу и раду воде прво личности, и тек на зрелијем ступњу човека воде идеје, тек тада осећа потребу закона и принципа.

Пошто је потреба друштва доцнија од потребе физпчког одржања, и пошто је језик потребан само човеку у друштву, то је и потреба језика тек доцнија потреба човекова, те се доцније и јавља. Тако се у опште тек после немог стварања и живота, јавља потреба звука, израза, говора. Као што је земља првобитно нема тако је и први култ био дуго само у немим радњама, п тек доцније настаје химна.

Релпгија је првобитна потреба људског духа, п са одвајањем човека од природе настаје п религија; потреба философије и науке јавља се тек са већом срелошћу духа, и оне се п јављају тек на вишем ступњу историјског живота. У старо доба поред религије и ропства биле су непотребне наука п индустрија, јер науци, као и свакој висини, да би могла успевати и користити друштву, треба широка E солидна темеља, а то је добила тек у модерно доба, дизањем масе друштава и штампом. Као што је природа првобитнија потреба човекова од потребе друштва, тако је и потреба природних наука првобитнија од потребе социјалних наука, и природне науке раније се јављају п долазе до закона него соци-