Srpski književni glasnik

559 Српски Књижевни Гласник.

што мању меру учења). — Ово образовање даје добре математичаре (нарочито у Кембриџу) или хуманисте. Од једно десет година губи се рутина; савремена наука и модерне идеје полако улазе у школу. Нове су катедре створене, друге су проширене. Видите списе Стенлејеве, Џоетове, славну књигу Есеји и прегледи; Mage Милер, индијаниста, предаје овде историју п философију говора.

То је све споља; главно је увек познати морал, начин мишљења, главну наклоњеност у човеку. Како живе ти младићи и шта они воле — Одговор се може добити ако се остане овде шест месеца, — место личнога уверења ево три књиге о обичајпма чију истинитост утврђују и моји пријатељи: Пенденис од Текереја; Том Браун у Оксфорду и један малп весео роман са сликама Доживљаји г. Вердант Грина. — Прво, пошто су Оксфорд и Кембриџ места где се састају синови виђених породица, то и ове вароши имају карактер оних који се ту уче; енглески је университет у многоме погледу клуб младих племића или бар богатих младића; многи скоројевићи шаљу своје синове на университете једпно за то да њихови синови вежу лепа познанства; неки од спромашних ђака илп обична рода бивају удворице својих другова племића, који ће им доцније у животу бити од велике користи. И самп универсптетски обичаји подржавају ту разлику у редогима. У неким школама племићка деца имају засебан сто, нарочито одело, разне ситне привилегије. Замислите такав један режим у каквој великој школи француској.

Џисац Тома Брауна наводи да у Сен-Амвросију има нарочита група сиромашних ђака, врста полублагодејанаца SeTVitOTS које њихови богати или племићи другови гледају увек преко рамена. Код нас у Политехничкој Школи, ђаци не знају за имена благодејанаца ; њихова су имена позната само једноме одбору који се обвезао да имена неће казати; то су тананости равноправности. Овде се, напротив, много полаже на положај и богатство. „Лакејски дух и обожавање новца, вели писац Том Брауна,