Srpski književni glasnik

Из СЛОБОДЕ у Ропство. 43

“чиновника, неограничено влада над читавих двадесет милиона душа. Кад су се први хришћански мисионари, у сиротињеком оделу, и живећи у самоодрицању, разишли по незнабожачкој Европи, проповедајући да треба "праштати увреде и враћати зло добрим, нико није слу"тио да ће после неколико векова њихови последници створити једну пространу јерархију, која ће сзула имати велике делове земље и одликовати се охолошћу својих · чланова на високим звањима, и којом ће управљати ратоборни епископи који ће водити у бој закупце своје земље, док ће јој на челу стајати папа од кога ће и краљеви стрепети. Исто је тако било и с овим истим индивидуалним системом који би сад толико њих желели да замене другим. У његовом првобитном облику није било ничега по чему би се могао предвидети фабрички систем или систем радничких организација. Разликујући се само тиме што је био глава у кући, газда је иначе радио са својим шегртима и једним или два помоћника, јео заједно се њима за истим столом и становао под истим кровом, и продавао оно што би сви заједнички израдили. Што се индустрија више развијала, узимао се и већи број помоћника, и газда се најзад одрекао свакога посла ои стао је само да надгледа. Тек у најновије време развиле су се организације у којима неколико редова плаћених чиновника управљају стотинама и хиљадама људи који добијају своју надницу, док сви стоје под једним господаром или под више њих. Оне првобитне мале произвођачке групе, упола социалистичке, налик на проширене породице или на кућне заједнице из првих времена, мало по мало су се распадале пошто нису могле да се одрже:

веће установе, са бољом поделом рада, напредовале су

пошто су боље одговарале друштвеним потребама. Али није потребно залазити тако дубоко у прошлост; велике и неочекиване промене дешавале су се и у наше време – Онога дана када се, пробе ради, одредило 30.000 ливара годишње 'на народно васпитање, прогласили би за будалу онога који би прорицао да ће се кроз педесет година,