Srpski književni glasnik

600 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

начин да се оствари друштвена равнотежа и правда то је поштовање и испуњење тога уговора, опште примљено'друштво, узајамно и солидарно, са циљем да сваком члану обезбеди један део општега наследства и обезбеди од свију ризика. Је ли то друштвени уговор Жан-Жак Русоа Да, али Жан-Жак ставља тај уговор у почетку људскога друштва, а солидаризам га ставља као пиљ. Напредак човечанства се мери проширењем уговора у људеким стварима. Уговор значи заменити силу и ауторитет, право јачега п анархију владом реда и правде, добровољнога ограничења, сагласношћу, миром. Закон признаје уговор између појединих лица; зашто га не промените на све људе, не ради ограничених и непосредних ствари, но ради свега што може доћи7 Практично решење проблема ово је: проширити начело узајамности, уговор солидарности противу неправде, случаја, болести, немања рада, онеспосебљења за рад, смрти, да се осигура правда и живот човека и његових, на шта сваки има права. Идеална организација друштва је она која би учинила заједничким међу људима све користи и ризике природне солидарности.

Зато што човек живи у људеком друштву, и што без њега не може ни да постоји, он је дужник људске заједнице, и то је основ његових дужности, једино ограничење његове слободе. Покоравати се тој дужности значи враћати оно што се примило. За све опо што му је друштво дало треба осигурати све људе од зала све врете.

Испуњавање солидарности, враћање друштвенога дуга, ствар је јединака између њих самих. Држава, безлична и непозвана, нема ту ништа да налаже и заповеда. Као и у приватном праву, држава има просто да санкционише раније постигнуте слободне споразуме, да учини да се ти уговори поштују и извршују. Закон има да буде тумачење воља свију слободних и разумних јединака које се без пкаквога натеривања удружују, у сопственом интересу.