Srpski književni glasnik

ONCE VINA.

O. ком ТД бе И 7

НАЧЕЛО СолидаАРНОСТИ. 603

ће се са великим интересом наплатити у царству небеском, на десној страни Бога Оца. Љубав према људима само је највиши ступањ љубави према Богу, све врлине еванђелске, благост, заборављање на себе, правичност, нису у име општега друштвенога интереса, ради више правде и олакшања живота севпма људима, извор њихов је себична жеља да се спасе душа, сједини са Богом и осигура добар живот после смрти, вечан живот у бескрајном блаженству. Солидаристичка теорија, као и социјалистичка. је, на супрот, чисто рационална, стара се о животу и добру људи на овом свету, гледа да олакша живот људима док су живи, идеал јој је чисто човечански, њена љубав према људима истиче из свести да је добро јединке у добру целине, и да треба чинити добро зато што је дужност и потреба чинити добро. Као и на свима пољима, световни, човечански, рационални идеал куд и камо стоји више и моралнији је од верскога идеала прошлости.

Теорија о солидарности, даље, има пи ту заслугу што се, до душе мало доцкан, после борби п победа које су извојевале социјалистичке школе, изјашњује противу ортодоксене економије. Манчестарска школа, израз апетита победничке велике буржоазије, тврди да су економски закони исто тако стални као и природни, и да законодавац, држава не може п не сме да их замењује својим законима. Држава има да пусти природном току економске односе, да остави одрешене руке производним силама у друштву; она има само да брани живот и својину, да буде једино порезник и жандарм. Под маском економскога либерализма ту се крије свирепа, необуздана жеља капитала да без контроле, без ограничења извуче сву корист из Рада, да му се оставе на робовање и најнечовечнију експлоатацију милиони и милиони људских бића. Златна времена тога жалосног и човекоубилачкога. „либерализма“ давно су прошла, и најназадније државе сем Србије! — умешале су се у односе између Капитала и Рада, да обезбеде здравље, живот и комад хлеба слабим