Srpski književni glasnik

НАЧЕЛО СолидАРНОостИи. 605

Пре свега тај луг не дугују подједнако сви људи. Онај који је рођен болестан, или у сиротињи, лишен свију дарова природе и људске целине, је ли исто толико дужан колико и здрав, богат човек, онај који је Oбасут свима даровима маћехе природе, и још веће маћехе друштва 7 И када се подвезује уговор! Имају ла уговарају слаб ип јак, богат и сиромах, сит и гладан, онај који има капитала и који од њега може живети до саме смрти, и онај који има само своје две руке и чија дневна зарада значи леб и живот за њега п његове Каквавје ту једнакост код уговорних страна, колико су једнаки ти услови уговора, како је неједнака та борба између рогатог и шутог, и како мора бити неправичан и екеплоататореки уговор између та два неједнака човека!

Увођење правде међу људе мора да буде дело самих људи; држава нема никаква права да се ту меша; она треба само да озакони оно што је раније слободно уговорено ! Али по коме праву онда Држава може да спречи монополпсање својине у корпет једнога човека или неколицине, трустове и картеле који су природне и логичне последица. развитка личне својине Зар ту није повређена слобода индустриских и финансијских барона. слобода која значи ропетво и беду свију других људи 7 Када се једном устане противу трустова и картела, зашто онда оставити ствари да иду како иду у другим гранама и у нешто мањој мери, железнице, руднике, рафинерије, сву велику капиталистичку својину 7

Леон Буржоа се разликује од осталих радикала, који су наследници јакобинске, централистичке, етатистичке традиције, и он неће да чује за Државу, непозвану, нестручну и угњетачку.

у. Али Држава, како лепо вели Антон Менгер, професор бечкога университета, у својој књизи Социјалистичка Држава, не мора вечито бити Држава која влада и заповеда; место ње наступа демократска Држава народних маса, народна Држава рада, не оруђе једнога сталежа но велико и моћно удружење

за опште добро и општи напредак. У Демократији, са