Srpski književni glasnik

, : с \ Ž : =

YO СРпски Књижевни ГлАСНИК.

увек притисак и силу. Сви односи у елободним удружењима, која би дошла на место државе, били би уређени помоћу посебних уговора. Уговори би замењивали законе; 'еваки грађанин, свака општина или корпорација, на тај начин сама би давала себи своје законе. Све ву: 108 три странке. противне држави, али не у једнакој мери | и са истом снагом. Ултрамонтанци пристају на државу, само под управом цркве; Јевреји неће европску хриш'ћанску државу; анархисте пак не примају никакву др- | жаву. Од њих су као странка најмоћнији ултрамонтанци, а најслабији анархисте. >) Међу странкама које су за одржање државе треба разликовати: а) грађанске; које почивају на основама друштвених односа. оваких o. какви су данас, п в) социјалистичке странке, које су себи дале мисију да те односе измене, п то с обзиром на својину, на породицу и на веру. У погледу питања о. својини, социјалистичке странке. цепају се на комунистичке и колективистичке. Комунисте су за уништење свакога приватног добра, колективисте су устале само против тако зване капиталистичке својине. Капитал је, по дефиницији Шолнбергеровој: извесна количина. добара, – која, и ако су и сама производи људскога рада, дају опет средства. за даљу производњу. Колективисте циљају да. униште приватну својину на средства производње, док међу тим остављају неповређену својину на употребу и на потрошњу добара. Кад се доведе у везу колективизам са демократским обликом државе, добија се програм социјалдемократске странке. Разлика између њих и анар- ~ 7 хиста је баш у томе, што онп хоће државу, и то државу толико јаку да она прогута друштво. Грађанеке странке такође се деле на социјално политичке и на државно политичке странке. Прве имају за циљ социјалну политику, т. ј. интервенцију, мешање државе у све унутрашње односе у интересу народног благостања, са задатком: да изједначи разлике између богатих и сиромашних, и одвише велику несразмерност између капитала и рада. Оне имају један заједнички. правац са социјалдемокра- Ро