Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 79

јава у „Срђу“ била непосредни повод да се та афера "створи, млади и несрећни Урош Тројановић умро је 920. децембра прошле године у Дубровнику, и његова смрт је била једна од највише и најискреније оплаканих у овом иначе трговачком и несентименталном граду. Никада "се можда није више суза пролило на маленом дубровачком гробљу на Бонинову, том „природном маузолеју између Михајла и Св. Јакова“, него што је то овога пута било над гробом овог младог Бокеља; и никада можда с више оправдана узрока. — Рођен 1882. године у Росама, малом месту при улазу у Боку Которску, Тројановић је изучио основну школу и гимназију у Боки и Дубровнику, и под јесен 1902. записао се у правни факултет бечкога свеучилишта. Тек што се био записао, морао је прекинути своје университетске студије. „Бокешка ноћ“, прва његова. песма која му је донела много више гласа него што се он икада могао од ње надати, изишла је већ била у дубровачком књижевном часопису, и вест о томе донели су му прво полициски чиновник и оружани жандари аустриски који су једно јутро банули у његову ђачку собицу у Бечу да га стражарно спроведу у тамницу и на суд, ради велеиздаје за коју су га оптужили по његовој поменутој песми. После дугога путовања. за време којега. су власти решавале у коју ће га тамницу у царевини спровести, Тројановић је, једнако праћен оружаном стражом, доведен у запрепашћени и преплашени Дубровник, пи бачен у мрачне пи студене тамнице дубровачкога Кармена, једног од оних кутова под бедемима. овога старога града где сунце никад не сија. Неколико времена доцније, Тројановић је изведен пред суд да брани своју песму од оптужбе државног тужиоца за велеиздају. Кажу да на дубровачком суду није скоро појава и одбрана оптуженика учинила тако јак утисак Ha суд. и слушаоце, као појава и одбрана Тројановићева. Млад, леп, нежна лика, паметних очију, плаве косе, ведра и отворена чела, необично умиљат и симпатичан, Троја= новић је слободно и отворено, са озби: љношћу зрела. ч0____ века, и искреним акцентом човека који верује у превду, “тачку по тачку побијао наводе државнога тужиоца, објашњавао естетички смер политички инкриминисаних _ места у својој песми, доказивао потпуну апсурдност оптужбе која је налазила кривице и велеиздајничке намере чак и у томе што је песник рекао да зора свиће Боки "Которској с црногорекога Ловћена, бранио и себе и

њи