Srpski književni glasnik

1959 Српски Књижевни Гласник.

талијанским целебритетима, али тамо нема музикалног народа. Музику овде, у Италији, не представљају пиди вилуе, она се пепољава у целом народу; музика. је постала народ. Код нас на северу са свим је друкчије; Ty је музика постала само човек, и зове се Моцарт, или Мајербер; и. после свега, кад се тачно пспита оно најбоље што нам пружају такви севернп музичари, тада u0век нађе у њему светлост талпјанског сунца и мирис неранџа, и, много пре него нашој Немачкој, они припа-. дају лепој Италији, постојбини музике. Јест, Италија . биће увек постојбина музпке ма да њени велики маестри рано силазе у гроб илп занеме, ма и Белини умро а Рог сини ћутао. па

Заиста, примети Марија, Росини ћути као залпвен. : гаје Ако се не варам он ћути већ десет година.

То је можда његов виц, одговори Максимилијан. Он је хтео да покаже да је сасвим неприлично име „Пезареки Лабул“, које му дају. Лабуди певају на крају свога живота, а Росини је престао певати у средини живота. И ја мислим да је добро учинио, п тиме баш показао да је ђеније. Уметник који има само талента, задржи до краја живота нагон да вежба свој таленат; частољубље га подбада, он осећа да се стално усавр"шава. п он мора да тежи за највишим. Али ђеније је већ = пружио оно Највише, он је задовољан, он презире свет п ситно частољубље, п иде кући у Стратфорд на Авони . као Виљем Шекеппр, или шета се и смеје и шали на Бу- ; a neBapy des Jtaliens y Паризу као Јоаким Росини. Ако ђеније нема сасвим рђаву телесну конституцију, онда живи на тај начин још доста дуго пошто је дао своја најбоља. = ; дела, или, као што се обично вели, пошто је извршио ~ : своју мисију. Предрасула је кад се мисли да ђеније мора. рано умрети; мислим да су обележили тридесету до три ; десетчетврте године као најопасније време за ђеније. | Колико сам често тиме дирао јадног Белпнија, и npopmцао му из шале да он, у свом својству ђенија, ускоро ||

мора умрети, пошто достигне то опасно доба живота. : ЕУ