Srpski književni glasnik

MN VA FOAM Ји

Чудновата Повест ПетРА Шлемила. 17

TO He потписујем.“ — „Не потписујете“ понови зачуben, „а зашто нег7“

„Изгледа ми ипак нешто сумњиво да своју сенку заменим својом душом.“ — — ДА, тако!“ понови он, „бумњиво“, и удари у гласан смеј. „А, ако емем питати, каква је то ствар, ваша душа2 Да ли сте је икада видели, п шта мислите е њоме учинити када једном будете мртви 7 Радујте се што сте нашли једнога љубитеља који вам још сад, док сте живи, за то Х, за ту галванску силу или то дејство које поларише, пили уопште за ту лудост коју можете назвати како хоћете, хоће да плати нечим стварним, напме вашом рођеном сенком помоћу које можете добити руку своје драге MH псепунити све своје жеље. Зар вам је милије да сами одгурнете п предате ту малу јадницу ономе лупежу Раскалу7“ — Не, то морамо сами видети, својим очима; ходите, ево вам ове невидљиве капе“, (он извуче нешто из џепа) „те ћемо отићи невиђени у шумареву башту.“

Морам признати да сам се необично стидео што ме тај човек исмева. Мрзео сам га из дубине душе, и мислим да, ако нисам хтео своју сепку, ма колико да ми је она била нужна, искупити траженим потписом, то сам чинио пре из личне одвратности према њему него из каквих начела и предрасуда. А п била ми је несносна помисао да пођем с њиме куда ме је позвао. Моје најлубље

· осећање се бунило кад сам видео како се то гадно шу-

њало, тај подемешљиви ђаво подругљиво ставља између мене и моје драге, два крваво раздерана срца. Што'се догодило, примио сам као суђено, уверен да се мој јад не може отклонити, те окренув се њему, рекох му:

– „Господине, ја сам вам своју сенку продао за ову по себи врло изврену кесу, и много сам се због тога кајао. Ако се може покварпти пазар, снда у име Божје!“ Он одману главом п направи врло мрачно лице. Ја наставих : „Онда нећу ништа више да вам продајем од своје имовине, ма п по понуђену цену своје сенке, те дакле не потписујем ништа. Из тога можете п закључити

а

и а а и