Srpski književni glasnik

“

596 Српски Књижевни Гласник,

велики песник и епикурејац. Колико ћемо наћи разлика ако поредимо утиске и осећања из сухопарног Меколејева дневника. са оним из Гетеова путописа! Изгледа да Меколеј није имао осећања за природне лепоте. Путујући за Индију, кроз шарене и чудесне крајеве тропске, OH не зна шта да ради друго већ да се зарони у своје књиге и да само чита и чита. При повратку отуда он само учи и чита немачки, слеп п глух према свему другоме. Пије ни чудо што се таквом путнике досадило најзад у Италији. Он хита да се из оних дивних предела око Неапољеког залива врати што пре кући, својим књигама и своме послу, не желећи ни најмање да дочека љупко тадијанско пролеће. Већ почетком фебруара 1839 стиже у Лондон п баца се свом снагом на рад. Тада је и почео радити на својој „Историји Енглеске“, том џиновском делу којим је стекао место међу највећим историцима енглеским.

Но није му било суђено да се дуже времена бави својим омиљеним послом. Хвиговска странка и влада биле су тада у опасности, јер су Торијевци бивали све јачи и јачи. И ако се могао лако предвидети пад Хвиговаца, ипак Меколеј, за љубав странке и пријатеља, уђе понова у парламенат као посланик вароши Единбурга, а мало доцније ступи и у сам кабинет као министар војни. Бо-. рећи се против торијевске опозиције, Меколеј је на сјајан начин својим великим говорничким талентом заступао и бранио владу и странку чији је члан био. 'Гада је славио и неке од својих најлепших беседничких тријумфа. Својим говором, приликом дебате око закона о праву прештампавања, преокренуо је мишљење целога парламента на своју страну. Кад, на послетку, паде хвиговеко министарство, у јуну 1841, а нови избори дадоше огромну већину Торијевцима, Меколеј дахну душом, јер је једва. чекао тренутак да буде ослобођен тешке и теретне брите око државних послова. Ипак је као посланик града Единбурга и даље био члан Доњега Дома и један од највећих говорника. хвиговске опозиције. Године 1842 изда om