Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕглЛЕД. 603

и бити изведено до краја, на та питања Ренар не даје никаква одлучна одговора. Он је обазриво и мудро избегао да зађе на то опасно земљиште, п задовољио се, тражећи за сад „прогресивне реформе“, да обухвати једним општим погледом само оно што је правично, разумно и могућно. Ево како ће, по том плану, социјалистичка држава бити политички уређена.

У њој, пре свега, закон неће имати великог значаја. Његова. улога свешће се на то, да спречава и кажњава сваку повреду елободе. Ове остало налази се ван и изнад њега ; то се општим именом назива „потребне слободе“. Оне се гарантују појединцу п никаквим се прописом не могу сузити. Слобода кретања, прво: нико не сме бити ухапшен, сем ако од њега долази опасност за другога. У том пак елучају ухапшени мора бити саелушан у року од двадесет п четири часа, па пуштен се накнадом штете, ако је био затворен без довољно разлога. За тим, потпуна слобода удружења и зборова, потпуна слобода исказивања мисли речима, списима, знацима, под једином погодбом да нико не буде вређан, и да сваки у том погледу ужива подједнака права. Поштовање према личности протеже се на дом и на приватну преписку. Преме; тачина п повреда тајне писама биће строго кажњена. Књижевне, уметничке, научне доктрине, CBC идеје и све школе, имају права на пуну светлост. Званичних истина и лепота не сме бити. Исто то вреди и за веру: закон не треба да носи никакво религијско обележје; вера је ствар која се тиче само појединаца. Разне цркве постају нарочита удружења, се тим ограничењем да не могу располагати добрима. Од законских препрека биће потпуно ослобођено сједињење човека, са женом. Брак постаје уговор „између два лица слободна и једнака, која се обавезују да заједнички живе, под условима које су утврдила сама између себе“. У данашњем друштву мешање закона у та питања корисно је, јер постоје мирази и наслеђа, а сем тога потребно је заштити децу. Под социјалистичким режимом свега тога нема: брак може имати за основу само љубав,