Srpski književni glasnik

Антон Чехов. 913

као на силу која се паметним поступањем може упутити на добро, а код нас се благородна лепа страст рађа а затим умире, као немоћ, никуд неупућена, несхваћена и опростачена“!.

У „Суседима“, читамо како млада, необично лепа и паметна девојка, сестра властелина Ивашина, Зинаида, оставља отмену родитељску кућу и одбегне Власићу, ч0'веку на коме нема ничега примамљивога но којега је она ипџак заволела.

Власићу је већ четрдесет прва година, — мршав је, сувопаран, уских груди, с дугачком косом, е проседом брадом. Кад говори као да гули, смеши се болеснички и, кад разговара с човеком, неукусно маше рукама. Ни здравља, ни лепих мушких манира, ни еветеког држања ни веселости, но онако, нешто на изглед туробно п неодређено. Облачи се неукусено, ред и намештај у кући јадан, поезију и сликаретво не признаје, музика га не дира. Нема у њега ни талената, па зак ни обичне способности да живи као што свет живи. У практичном животу то је напван, слаб човек...

Он је либерал и у округу га сматрају за црвењака, но пи то је код њега досадно. У његовом слободоумљу нема оригиналности, надахнућа, страсти; он се љути, негодује и радује све некако на јелну форму, без ефекта и увело. Но најдосадније је код њега то што он чак IM своје добре, узвишене мисли исказује тако да изгледају баналне и заостале. Пада вам на памет нешто старо, давно прочитано, кад он полагано, са дубокомисленим изразом на лицу почне разлагати о часним и светлим тренутцима и о бољим годинама, или кад се одушевљава омладином, која је од увек ишла и иде напред“ итд. итд.

И ето, таком човеку приноси на жртву свој млад ои ведар живот необично мила п симпатична Зинаида. Она је млада — тек јој је двадесет две године, врло је лепа, отмена, весела; она се често и радо смеје, ћерета,

! Cou., IX, 49 50. »Приповетка непознатог човека«. + TF.SN.J 62.