Srpski književni glasnik

110 СРпски КњижеВвНнИ ГлаАСНИК.

садањи наш прозни писац. Цанкар. ради на књижевном пољу тек десет година, па је ипак већ дао читав низ цртица, новела, и романа, написао је три драме, и издао збирку песама која је начинила праву буру у еловеначкој јавности. Човек од борбе, он је одрицао све што постоји, прожео је мрачним песимизмом своја дела, у којима је безобзирце шибао биготерију, злобу, реакционарство, и филистарство. Узнео се над друштво, и само је признавао личност. За собом није имао гомилу, јер је одвећ естетичар, поета са финим осећајџма, и филистри пи 0граничени људи били су, и још су, његови отворени противници. Кад је написао роман „Дом Марије Помоћнице“, устали су неки критичари и пребацивали су му неморалност и неразумљивост; на то је Цанкар у својој идућој књизи „Госпођа Јудита“, у уводу, написао као одговор причу о кокошки, неморалном петлу, и неморалним јајима. Али док је Иван Цанкар лосада имао лозинку: „Љубав у срцу, а у ногама костобоља“, и док је отворено заступао апсолутност снаге и моћи, којој слабији неминовно морају подлећи, развио је у причи „Крет у планини“, која је изишла у лањекој „Кнезовој књижници“ Матице Словеначке, заставу љубави, и изрекао је велику реч: Љубаз је све, љубав је живот и уметност. Цанкар је раније очајавао о судбини отаџбине, у роману „Туђинци“, и у дивном свом делу „На кланцу“ констатовао је ла је сваки истински слободан човек, сваки велики дух који неће да избегава прљавштину свакидањега живота, још пре него што размахне евојим орловеким крилима, убијен и упропашћен; али у „љубавној историји“, као што је назвао „Крет у планини“, кроз тамне сенке појавило се и светло надање да ће и у отаџбини некад засјати сунце, и разагнати маглу која је притискује. То је важан тренутак у развитку Цанкаровог књижевног рала, и чини ми се да није од малог значаја за словенску прту његове душе. „Крет у планини“ је љубавна историја младог сликара Мата и невине Ханце. Спољашње радње нема скоро нимало. Мате се, још као