Srpski književni glasnik

РА Антон Чехов. 21 раднички живот, њега је све занимало, све му беше ново, као да се наново родио.

„Могао сам вели спавати на земљи, могао сам ићи бос, а то је ванредно пријатно : могао сам стајати у гомили простог света, не будући ником на сметњи, и кад би на улици пао фијакерски коњ. ја сам притрчавао и помагао да га подигну, не бојећи се да ћу упрљати своје хаљине. А што је најглавније, ја сам живео на свој сопствени рачун и никоме нисам био на терету“.!

Чеховљев је јунак, иступивши из интелигентне среде и ступивши у ред радника, изазвао читаву буру осуђивања, исмевања па чак и званичног гоњења противу себе. Но све му то није сметало да се са одушевљењем пење на жељезне кућне кровове и да их фарба данас црвеном, сутра маслинастом бојом („олифом“).

„Устајао сам, -— вели јунак приче, — пре зоре, а легао сам да спавам рано. Ми смо, молери, јели врло много и крепко смо спавали... Са друговима се нисам свађао. Грдње, страшне псовке и жеље, као на пример ове: оћоравио да бог да! и: цркао од колере! нису престајале цео дан, но, крај свега тога, ми смо живели сложно“.

И јунак приче на сва наваљивања породице и познаника, на све гоњење од стране државне власти, не напушта природни и слатки раднички живот и остаје му веран до краја. Он је на тај начин алегоријски представник једне елементарно јаке струје у сувременом руском друштву. која тежи да живот човеков стави на здраве природне основе и која отима све више маха у Русији. Интелигентан човек који се бави физичким радом (колоније Толстојевих следбеника) и радник који узима учешћа у интелектуалном животу, врло су честа појава у Русији, и ко зна енергичност и искреност руског духа, томе неће тешко бити веровати, да ће принцип живота, истакнут у овој врсти Чеховљевих дела, у будућности

бити и практички остварен.

Сочи т. Х1, 141 1492.