Srpski književni glasnik

. ”

ФОЛКЛОРНЕ БЕЛЕШКЕ.

9.

МАРКО КАШИН и МијА TAMAMBAC, HHPAHCKA BAPHAHTA СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ.

Мотив познате српске народне песме „Мали Радоица““ живи код Цигана клинчара у Алексинцу у њиховој народној приповетци коју су они донели из врањског округа па је на своме језику и данас чувају и коју сам ја назвао „Марко Кашин и Мија Таламбас“. Ја ту приповетку овде саопштавам као прилог заједници неких мотива у народном предању балканских народа.

Та приповетка на српскоме језику гласи:

Правио Марко Кашин свадбу, на коју је позвао много народа, па између осталих наредио да се позове и четрдесет хајдука. Кад хајдуци дођоше, нареди Марко да их похватају, окују и баце у тамницу. У тамници проведу хајдуци девет година. Кад им додија тамновање, њихов арамбаша Мија Таламбас рекне дружина: Ја ћу се учинити мртав, а ви лупајте да чује Марко Кашин, па кад вам се одазове, кажите му да сам умро и да не можете пород себе трпети мртва човека. И Мија се учина мртвим, другови му стану лупати, те Марко сиђе међу њих, па кад чу шта је и кад виде да Мија лежи, рече: Ово је превара, он није мртав. Другога дана опет хајдуци лупају синџирима у врата и вичу. — Марко опет сиђе у тавницу, па кад виде да Мија још лежи, нареди да му се вежу алке око врата, па алке да се вежу за

1 Вук С. Караџић, Српске народне пјесме, књ. Ш, Београд 1894, стр. 346—351. — Види још: И. С. Истребовњ, Обнчаи и пђени турецкихт Сербовљ, 1889, стр. 264—268; Dr. F. S. Krauss, Der Yoga-Schlaf bei den Sidslaven (Separat-Abdruck aus dem Archiv fir Religionswissenschaft) crp. 984—287,