Srpski književni glasnik
moi ~
, M p HB: X-M MT. 45
Na” HHCaM био с тобом, спирио за душу ономе ручку ! Како си се усудио да то учиниш, када сам томе ручку и ја био газда као и ти“
МЕНЕХМО. Молим те, младићу, каква ти посла имаш са мном, да ме грдиш, мене, који нити тебе познаје нити ти
њега знаш. Хоћеш ли да ти се сада наџлатим за те безобразне речи 7 ПеНИкуло. Па мени се чини да си ми се већ и наплатио. Менехмо. Рецп ми, младићу, молим те, како се ти зовешг ДЕНИКУЛО. Па зар се ти још и шегачиш, као да ми не знаш имена МЕНЕХМО. Нисам те, вала, колико се сећам, никада ло данас ни видео ни познао. Али, Бога ми, ма ко да си, немој бити безобразан, ако имаш памети у глави.
Пеникуло. Менехмо, разбуди се! Менехмо. Па будан сам, ако се не варам. Пеникуло. Не познајеш мег МЕНЕХМО. Не бих одрицао, када бих те познавао. Пеникуло. Свога паразита не познајеш 7 МЕНЕХмо.
Мени се чини, младићу, да теби није у глави све на свом месту. Пеникуло, Реци ми, 'зар ниси данас украо тај огртач од своје жене па га дао Еротији7 МЕНЕХМо. Вала, нити имам жене, нити сам дао Еротији, нити
сам украо огртач.