Srpski književni glasnik

% xe

« • „њи “" МенНнЕХМиИ. 47 = o O а виа СЕН и К МеНЕХМо. „К„Жако ми Херкула, није то никада било. СЛУШКИЊА.

Зар се не сећаш, молим тег Па врати ми онда гривну, ако се не сећаш. МенЕехмо. 3 Чекај. сећам се, Бога ми, добро: збиља је то она што сам јој дао. Па када смо већ ту, где је она друга гривна што сам јој поклонио г СЛУШКИЊА. То нисп никада поклонио.

МеЕНЕХ МО.

Та дао сам и то у исто време. СЛУШКИЊА.

Да ли да кажем ла ћеш урадити7 МЕНЕХМО.

Кажи, све ће бити по жељи: гледаћу да у исто време добије и огртач и гривну. СЛУШКИЊА. Менехмо, драги мој, дај, болан, две драхме да ми се начине минђуше, па да ми изгледаш слађи кад код нас дођеш!

МЕНЕХМО. Добро. Дај овамо злато; ја ћу платити руке. СЛУШКИЊА. Подај, молим те, и то ти; ја ћу ти после вратити ~ Менехмо.

Немој, него ти дај, а ја ћу ти после двоструко накнадити. СЛУШКИЊА. Немам. MEBHEXMO. А ти ми дај онда кад узимаш. Слушкиња (хоће да иде). Да не желиш штогод 2 Менехмо: Реци да ћу се побрипути — (за себе) да ово што