Srpski književni glasnik

Б Ел кош K E. 75

РАД и именик МАТИЦЕ СРПСКЕ године 1904. — У овом извештају о раду Матице Српске у 1904 год. на првом месту налазимо имена њених оснивача, затим записник главне скупштине држане 26 августа 1904. Из даљих се спискова види да је Матица имала редовних чланова 1853 (живих 12912, умрлих 641), чланова приложника 452 (живих 425), почасних 90 (живих 25), чланова књижевног одељења 137 (живих 75). После списка чланова долазе спискови часника, одборника и чиновника, питомаца стипендијеких задужбина које су под Матичином управом (њих 39), и повереника (73). На крају су додати извештаји управног и књижевног одбора поднесени главној скупштини, који детаљно износе сав рад у прошлој години.

БУГАРСКА ОБиРКА. — У последњој свесци „Бугарске Збирке“, у рубрици „Из српске књижевности“, уредник Г. С. Бопчев представља бугарској читалачкој публици нашега приповедача Г. Матавуља, дајући преглед његових дела и кратку карактеристику. Пада у очи да од Г. Матавуљевих дела нису сва споменута (нпр. „Бакоња Фра-Брне“, „Београдске Приче“). Уз то је изишла Г. Матавуљева приповетка „Синови“ tari ), у добром преводу Г. Ст. Панева. У уводном чланку ( „Мајски дани у Загребу“) Г. Бопчев даје своје утиске с пута у Загреб, а затим Г. Др. М. Поповилиев („Француска u Јужни Словени“) извод из говора који је у Софији о горњој теми држао Г. Анатол Лероа Болје 24 априла ове године.

И.

СРПСКА књижевност у г. 1904. — У. 9 броју овогодишњег прашког часописа „УГоуапеку Ртеђ!еа“ изашао је чланак Г. Др. Јована Скерлића „Literatura Srbska r. 1904“. У чланку се говори о младој песничкој школи: Јовану Дучићу, Милану Ракићу, Алекеи Шантићу, Милораду Митровићу, Милораду Петровићу, Лени Степановић и Даници Марковић. Од приповедача, ту је реч о Стевану Сремцу, Јанку Веселиновићу, Радоју Домановићу, СОветозару Ћоровићу, Борисаву Станковићу, Петру Кочићу и Иву Ћипику. Од драмеких писаца помињу се Брани-

"слав Нушић и Драгутин Ј. Илијћ, и констатује се застој и неплодност у српској драми.

===