Srpski književni glasnik

> Српски Књижевни ГЛАСНИК.

госиљали својих имања због презадужености, бежали. су масом у варош, где им је бујан. развитак индустрије, нарочито после седамдесетих година, кад почиње већа примеџа електрицитета, отварао изгледе на много већу зараду и на много бољи Живот,

Док је европска пољопривреда пролазила. кроз једну кризу У којој се мислило да ће мали сеоски посед сасвим пропасти, дотле је америчка. пољопривреда. стално и бујно изпредовала, Нарочито је падало у очи да је у Америци број врло великих имања. мали, него да ту преовлађује фармер, који са спојом породицом о рађује енојих 80100) акра (335 —64 han). Пето је тако падало у очи да су од тих фармера 7 1.1% били еопетвеници евога имања, Док су оПиХ осталих 35,6 држали своје Фарме као закупци. Сасвим обрнуто дакле ономе што. се У, Европи видело, папе

довање америчке пољопривреде било је праћено разви-

јањем ситне сеоске сопствености.

Они људи који су ce бавили у Европи питањем о пољопривредној кризи и пропадањем ситне сеоске сопетве– ности, били су везали те две појаве у узрочну взу. —

и како им је изгледало јасно да европска пољопривредна

криза долази од пролетарисања. сеоских сопственика услед

јавних продаја, то им је било лако закључити да је и у

Америци развитак пољопривреде дошао, на првом месту, услед развитка ситне сеоске сопетвености. Они су стали проучавати околности под којима мали сеоски посед постоји у Повом Свету, и кад су ту наишли на закон о изузећу породичног имања од јавних продаја (Нотевеад law ара ехетрвбовр), они су одмах узели да је тим законом био обезбеђен мали сеоски посед, па с њиме и развитак пољопривреде. Отуда, почев од 1878. jaka струја међу европским економистима и социал=политичајрима У корист

гаквих закона за обезбеду малог сеоског поседа као што

је био тај закон о homestead-y. Oba се струја нарочито

опажала међу оним еоциал-политичарима, који су ценили мали сеоски посед не толико због његовог привредног ко-

лико 4бог његовог соцналног значаја, сматрајући ситне се

Еј ко И, “7