Srpski književni glasnik

Наваре

А,

ЊЕ

o, а

т

а,

A У

ЗАШТИТА МАЛОГ Скоског ПоседА. . 35

тава економских криза посталоје огромно, и најзад је добило политичког израза. Из редова Фармера и Фабричних радника образовали су се главни редови североамеричке демократске партије која је 1829 однела победу на изборима и послала у Конгрес Џексона. Од тог момента датира се опа струја под чијим је утицајем Конгрес донео много. често врло претераних, закона ради заштите ФИЗИЧКИХ рад= ника. „ситних људи“ и дужника. Према тадањем општем расположењу и према тим законима које је Конгрес доносио, ћоштевееад-закон био је врло скроман; али нарочито је важно-да њега и пије донео Конгрес по парламенти посебних држава.

Прво је Тексас донео овакав закон. (1839). а. за њим остале државе северо-америчког савеза; јужне земље, земље богатих поседника и господара робова. најдуже су оклевале с његовим увођењем и тек су то учиниле после грађанског рата за укидање ропства. а никако га нису увете пет држава.

Тим законима било је прописано да се ни једном грађанину не може узети у попис и судским путем продати извесно земљиште (50 ара или до извесне вредности). кућа и помоћне зграде. намештај и посуђе, извесна количина стоке и потребна храна за годину дана. Но ни један закон није ове прописе стављао апсолутно, но у диспозитивној Форми; тако тексаски је остављао право да се приватним уговором може ова одредба негирати, а закони других земаља давали су ову заштиту факулшашивно, SKO Ce извесно лице само пријави власти и заведе у нарочиту књигу да се ставља под заштиту овог закона. Ниједан закон међутим није забрањивао својевољну продају змитићеног имања, као ни продају (судску) тог имања ако је било хипошековано; једино ради хипотековања имања дужник је, ако је „глава породице“, морао добити одобрење своје жене. И уопште, овај је закон штитио имање само оних грађана који су имали на себи законску обвезу издржавања извесних тица (деце, жене, рођака, пупите, итд.); овом заштитом циљало се дакле много више на то да се

34