Srpski književni glasnik

СРПСКИ ЖИВОТ НА КРАЈУ ХУШ ВЕКА. 917 калуђери о скономии млого бавити се и старати. Све што су требали, народ е прилаго, и могли су ласно двокатне келие зидати, кое данашним даном едва одержажавају. Докле су калуђери силни и знатни били, народ и свјашченство безпрепјатствено цедити могли, јадно свјашченство ни честите капе ни одела имати ние могло. Више крат мои отац приповедо ми е, да е са моим дедом Јереем Стојаком у Кузмину, у 120 домова, иошч едан сопарох био, и оба њи поревене се и едне свјашченическе ципеле купе, у коима ће у церкви служити, а иначе свагда опанке носили су. Те ципеле стојале су свагда у олтару, и чредни кад у церкву дође, свое опанке обуе. Све што нам е от старине у церкви остало, и до овог времена сохрањено, јавно осведочава бедну скудност ондашња свјашченства. Книге, матрикуларне протоколе, иконе, одјејанија, темпло, певнице, столови церковни, све то показуе какав е вкус, разумјение и исправност у старом времену била. Јадни свјашченик без науке, удручен подчинением уклањао се, бегао и сакривао се колико е више сакривати се мого, ер сватко га газио, и нападо тко е хотео. Као дете кад сам у канцелари писар био, видио сам како е политическа власт са свјашченством презрително поступала, и горе него проста човека держала. Кад изиђе заповед, да ће у неко село кантонс-командант (а таи моро е свагда штабсофицир бити) доћи, и ест ли потребно, да га цела обшчина дочека, свагда у заповеди писало би се: цела обшчина, кметови и попови код страже да дочекају. Свјашченици да не погреше, будући свагда код куће, рание неже ли прости људи соберу се. Кантонс-командант, када међу народ дође свјашченика ни погледати неће, но наредбе и заповеди ради чега е дошо издае, а свјашченство у реду међу људима са откривеном главом заповеди слушају.

Местни комендант био фенрих или капрал, требуе ли свјашченика, рече: Иди зови попа таки нека дође, а јадни свјашченик мора незадержно ићи и гологлав заповед приимати. У моем присуствии, парох Божо Вука-