Srpski književni glasnik

ГЕТЕ И'ГОСПОЂА ШТАЈН.

(Крај).

Те прве љубавне године, 1776, крајем октобра, написао је Гете једну малу драму : „Оје Сезсћул5јег“, која је занимљива као документ у његову одношају према госпођи Штајн, и још занимљивија као пример како је Гете свој живот и своје доживљаје уносио у своју поезију. Ова је драма најмања, за коју је Гете вадио црте из свог одношаја према госпођи Штајн, али је најкарактеристичнија. У њој је толико интимно бијографског, да је у први мах није хтео никоме показивати до најближима; једанпут (децембра месеца 1776) моли госпођу Штајн, да пази да је херцогиња Лујза не да никоме, и да је иште од ње пре него што ова пође у Готу, „е5б 11155 ип5 бјеђепл“. Ево у чему је сама ствар.

Вилхелм и Маријана живе као брат и сестра. У истини је Маријана сироче и њу је њена мати Шарлота умирући оставила у аманет Вилхелму, који је Шарлоту волео и поштовао. То Маријана не зна. Међутим она воли Вилхелма не као брата, као што и он њу воли не као сестру, само се не усуђује рећи јој то и све признати. Тек кад један његов пријатељ проси Маријану, долази до разјашњења, и Вилхелм и Маријана, који су дотле живели као брат и сестра, живеће отсад као муж и жена.

У Вилхелму имамо портрет Гетеов, а у његову ододношају према Маријани, Гетеов одношај према госпођи