Srpski književni glasnik

924 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

она њега воли; све тако из једног писма у друго, било издалека било изблиза. Врло је важно, да је у малом Вајмару, где зацело није било доста места да се дуго с успехом крију љубавне тајне, још на десет година после почетка Гетеове љубави према госпођи Штајн, било опће мишљење, да је Гете и остао само при жељи и чежњи; тако је Шилер, кад је 1787 дошао у Вајмар, могао писати своме Кернеру, саопћујући му своје прве утиске и говорећи о Гетеу и госпођи Штајн, како „се каже, да је њихово опћење сасвим чисто и беспрекорно“.

Кад је онда Гете у септембру 1786 изненадно, не казујући ником ништа, из Карлсбада отишао у Италију, топли тон у његовим писмима госпођи Штајн остаје, и тешко је опазити икаку промену. Али проницави женски инстинкт, који је код госпође Штајн био још нарочито · развијен, како по свему изгледа, осетио је да је то почетак краја, и Гетеов тајанствени одлазак њу је дубоко узбудио и дирнуо: она је слутила, да је одношају међу. њима куцнуо суђен час, и чак је држала да се Гете неће уопће ни враћати. Гете је, међутим, осећао, да мора учинити нешто радикално са собом (в. писмо од 20 јануара 1787), и то га је одвело у Италију.

Гете је отишао у Италију потајно, не хотећи да други знају, и мислио је да се, врати чим узмогне (писмо из Млетака, 14 октобра 1786). Да ли је имао и одређенијих намера, него да „од себе начини бољег човека и за њу (госпођу Штајн) и за остале пријатеље“, нигде не каже. Можда је хтео једном да озбиљно огледа свој талент за сликарство, те да се у класичној земљи уметности увери, да ли је рођен за уметника или није, о чему се задњем, на своју жалост, и уверио. Свакако је држао, да ће своју мисију у Италији брже свршити, те да ће већ крајем године бити опет код куће. Али кад је једном успео да се еманципује и дотле отргне, да оде у Италију, простор између љубавника није пропустио да учини своје, и топло небо Италијино, сваки дан који на