Srpski književni glasnik

872 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

рочанство. МИ као путник који је превалио знатан број свога пута, оставивши видна и трајна трага за собом, „Српски Књижевни Гласник“ не може а да са појмљивим задовољством не констатује свој успех.

„Милош ОБреновићЋ“. — Из штампе је изишла друга књига дела Др. Михаила Гавриловића „Милош Обреновић“ (133 издање Задужбине И. М. Коларца. Београд, 1909 80, стр. 758; цена 6 динара) У овој књизи приказује се цела владавина кнеза Милоша од 1821 до 1826. У првом одељку проучава се спољашња политика Србије тога времена, почетак преговора са Портом, грчки устанак, одлазак српске депутације у Цариград, утисак који су буне у Влашкој и устанак у Грчкој оставили у Србији, последњи дани Марашлијина везирства у Београду, птегеопшт између Марашлијине смрти и наименовања Абдурахман-паше за београдског везира, почетак Абдурахмановог везирства, српско-руски односи од 1821—1824, рад и судба српске депутације у Царигрзду од 1823 до 1825, Акерманска Конвенција од 25 септембра 1826. Од особитог значаја по културну и економну историју обновљене Србије јесу исцрпна излагања о становништву Србије тога времена, о односима између Срба и Турака у земљи, о правним и политичким установама, о спахијском систему, о непосредним и посредним порезима. У засебним главама подвргава се критици унутрашња управа Кнеза Милана, испитују се узроци народнога незадовољства, излаже се историја српске емиграције у Бесарабији, буне: Абдулина и Стевана Добрњца, Милоја Ђака и Ђорђа Чарапића. Цео један одељак књиге говори о цркви и свештенству и покушају црквене реформе. Последњи, пети, одељак посвећен је приватном животу кнеза Ми-

лоша Обреновића. Ту се кнез прати у свом посведнев-

ном животу од јутра до мрака, износе се његове навике, укус, ношња, понашање према жени, деци, пријатељима, послузи, странцима. У целој једној глави говори се о његовој познатој слабости према женама, и даје се историја његових брачних распра.

О историјским радовима Г. Михаила Гавриловића било је више пута говора на странама овога часописа. И оно што се већ једном рекло,могло би се само поновити. Г. Гавриловић је историчар првога реда, који по обилности и сигурности обавештења, по строго научном и методу и духу, по ретком духовном поштењу и саве-

у