Srpski književni glasnik

у а мете ГУМЕ с Ра јула 32 а + о си . 14 Српски Књижевни Гласник.

О, како време ни Уа Залази сунце! Ено, изгубило се већ А небо» Шта ње је тог Неки вилински градови лебде по њему, неке куле | ма | од драгог камења, од рубина, смарагда, сафира и опала. _ Како је лепо, али како је високо и далеко! Провукла_ сам главу хроз прозор и гледам у даљину, у небо, у земљу, где се беласа Сава и зелене обале испод оних вилинских градова. Моја душа би хтела тамо, да полети у 3 | висину и даљину, али... паде ми поглед доле. ка Један пијан човек лежи без свести на земљи, прљави келнери га поливају водом; ђубре се пуши; два. А Е: војника показују руком на мене, нешто разговарају и гадно се смеју... А око мене» О, јаде и бедо! А горе, погле небо! О, небо, о, сунце, о, лепото, о, машто моја, о, дивна природо, о, идеали, да ли ћете ми позајин На | У а снаге да издржим, да поднесем, да победим живот — а

4 ха у“ пе

ради живота 2... и: |

“

ТЕ

МА ~ и МЕ

Л. МИХАЈЛОВИЋ. па