Srpski književni glasnik

Ја ти рекох...

СТАНИША. (Стисне шаке и пријети). Немој ме љутити, јер...

Бошко. (Из куће). Јело !.. ЈЕЛА. Ето ме, бабо... СТАНИША.

Ако ме наљутиш, биће бруке!

ЈЕЛА. ЈЉути се колико ти драго.

СТАНИША. (Прајети). Можеш ме запамтити, чујеш ли!.. (Оде у кућу). ЈЕЛА.

(За њим). Не бојим те се ја! Ни тебе ни никога, никоговићу и ничији сине!.. Бог је мени у помоћи!

Бошко. (Стар, изнемогао, довукао се до кућних врата. На рукама носи двогодишње дијете). Јело!.. Дијете!...

ЈЕЛА. Ево ме, бабо.

Бошко. Ко је то биог

ЈЕЛА. Станиша.

Бошко. Опет, зар, прич'о нешто 2..

ЈЕЛА. Он вазда прича.

Бошко.

Хајде, Јело... Поведи ме под липу.

у з еЊ ~ и"