Srpski književni glasnik

У МРАКУ. 2Е

Бошко.

(Тепа). Сатка одмијена зедина!

(Док они милују и љубе дијете, из Обрадове куће разлијегне се запомагање: „Куку!“... „Хоћеш још>“... „Немој“... „Хоћу, хоћу !“ Бошко се, стењући, осврне, Јела узвикне: „Оџет!“.,. Излети из куће Анђа, Обрадова жена, рашчерупана, јадна... За њом трчи Обрад стиснутих шака).

! АНЂА. (Пане поред Бошка). Недај ме, недај, ђедо. Уби ме! Бошко. Шта је, јаднице2.. Шта је опет»> АНЂА. Утуче ме!... Недај!... ОБРАД.

Не слушај је, ђедо, молим ти се... Рашта сам домаћин, ако не смијем жену ударати>

Бошко. (Пријекорио) Еј, Обраде, Обраде!... Зар вазда» ОБРАД. Немој ме корити, ђедо, преклињем те Богом жививијем, е ми је теже кад ме ти кориш, него да ме куга притиска...

Бошко.

А рашта је бијеш, Обраде 2... Рашта 2.. ОБРАД.

Невоља, ђедо... Мука и невоља !.. Бошко.

Невоља... Хм... Невоља!... А зар сви нијесмо ђеца невољина >

ОБРАД.

Ама лакше ми кад ударим, ђедо... Скине ми се пола муке са срца... Данас ми цркла коза, а свега имам четири у тору... Па шта ћу друго него ударати 2

Бошко. А је ли ти Анђа крива, што је коза цркла >...