Srpski književni glasnik

У МРАКУ. 29

умрла, свисла од јада, одмах за оцем... Одраниле ме комшије, добри људи. А чим стадох на снагу и почех радити о својој земљи, отеше ми Турци и земљу... Робов о сам им неколико година и онда се одметнуо... Запалио кућу, заврго пушку на раме, па у гору, у хајдучију...

ОБРАД. Све са зла на горе.

Бошко.

Није зло било у устанку, Обраде... Није!... Онда сам барем им о уздања неког... Мучно је било верати се по горама и по гудурама. крвавити се с крвницима, ама... Опет ме држало уздање: да ће бити боље, да ће настанут љевши земан, и ова земља, кукавица сиња, да ће се иза црнине ођести у злато сунчево...

ОБРАД. Црно ти уздање!

Бошко.

Кад се свршио устанак и уздања нестаде... Оставио сам рушевине и опет дошо на рушевине... Једва сам кућу скрпио... А Бог ми тада даде на помоћ и он ми је диже...

ЈЕЛА. (Дубоко уздахне).

Бошко. Син мој, слава моја!... Он радио, он ме одмјењив 0... Његова снага запахњивала је и мене и кућу ми... Имишљах: „Боже помози“... Узех му Јелу, и...

ОБРАД. И узеше ти га у војску, и умрије тамо... Знам, ђедо, знам...

ЈЕЛА.

(Кроз плач). Њоку ми никад ни очима видео није... Никад ! (Гледа дијете).