Srpski književni glasnik

ПН

4 Т 32 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

из прве половине, добија у почетку друге половине, под утицајем Гетеовог „Вертера“, јасан и одређен облик. Остаје још само да се јаче истакне да је тај прелаз потпуно привидан. Јер мотив о Јанковом самоубиству остаје у даљем току приповетке недодирнут, и Младен не устаје против „Вертера“ да би спасао Јанка, с чијим решењем на самоубиство његов говор у опште нема никакве везе, већ да би спасао своју жену. Катанић је наиме, видећи да Јанко чита Гетеовог „Вертера“, направио план, по коме ће Младен згодном приликом „понизити вертеризам“, и на тај начин „отворити очи“ и Јанку и Марији, а нарочито Јанку који, по његовим речима, није непоштен, већ само има природу „која непрестано тражи да гори и букти“; и тако би се прошао и Јанко Марије и она њега. Али је тим Катанићевим планом писац очевидно учинио скок: Гетеов „Вертер“, који се појавио у приповетци да би Јанкова мисао о самоубиству сазрела, добија одједанпут сасвим другу улогу, а тиме је веза између прве и друге половине потпуно прекинута.

Али да би парадокс био још већи — реч је о другој псловини приповетке — Катанићев план је у ствари потпуно излишан. Писац је и сувише похитао са саопштењем да се Марија почела искрено и нежно савијати око свога мужа чим га је видела, да је одмах „сунђером веселе заборавности живо брисала сваку сцену из свога живота и односа према Јанку“, и да је између ње и мужа брзо „дошло све на стару меру“; а према томе унижавање вертеризма и Јанка није у опште ни потребно. Да су Младен и Марија само одмах отпутовали, као што би, по речима пишчевим, и самој Марији било „најмилије“; или да је Јанко само дан раније добио писмо „којим га позива сестра на самрти“ — цела би се ствар свршила на миру, и Гетеов „Вертер“ не би био изгрђен. А тоби у осталом било и сасвим на свом месту. Јер Гете и његов роман. тек не могу бити криви за љубав између Јанка и Марије; у целокупном њиховом односу „Вертер“ у опште не игра никакву улогу, они за њега и не знају; чак је