Srpski književni glasnik

=

МАЛУ, 2 КЕ ЈЕ У

62 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

замењивана је речима „највиша“ и „сузерена“, а сад је опет употребљен израз „суверена права“. Нота Сила За штитница, исто тако, оставља турској влади да оцени, је ли време да се коначно расправи питање о режиму на Криту, а ако она нађе да јесте, Силе налазе да га треба расправљати пред потпуним европским судом, то јест договорно са Немачком и Аустро-Угарском.

Судећи по декларацији Великога Везира Хаки-паше пред Народном Скупштином, Немачка и Аустро-Угарска су већ дале свој пристанак да учествују у решењу Критскога Питања. Порта ће упутити једну ноту Силама у којој ће изнети своје мишљење о коначноме утврђивању једног режима на острву.

Нота Великих Сила и декларација Хаки-пашина нису нимало задовољиле ни Крићане ни Грке. Претња коју садрже две ноте четири конзула из Халепа, изазвала је нерасположење и у Атини и у Канеји. Даље држање Грка на Криту и у Грчкој зависиће од турскога предлога за решење питања о режиму, који свакојако неће бити гори од садањега. И ако су Велике Силе лутале у Критскоме Питању, често се показале немарне и неодређене, ипак тешко је претпоставити да ће допустити поништај стечених права, која су оне саме давале, не говорећи о обећањима и надама које су давале Крићанима. Турска Народна Скупштина изгласала је закон о спорним црквама и школама у Маћедонији и делу Старе Србије, који је две године стајао нерешен. Тај закон има две важне одредбе. Члан други: „Цркве и школе на једноме чифлику, у једноме селу или у једноме месту припашће патријаршистима или егзархистима ако они сви изјаве да припадају Патријаршији или Егзархату. Од овога ће чинити изузетак верске зграде ако су својина чифлика и подизане за чифличаре“. Члан трећи: „Ако је становништво на једноме чифлику, из једнога села, или места где постоји спорна школа или црква, мешо-