Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. а

„НАРОДНА ПРОСВЕТА, ЊЕНА ПОТРЕБА, СМЕР, РАД И ОРГАНИЗАЦИЈА“. — Српска омладина у Бечу и Пешти на пољу реалног и корисног рада на народној просвети оставља за собом омладину у Београду. која је у много повољнијим приликама и која је позвана да предњачи. Док се сав рад код наше универзитетске омладине свео на стварање политичких клубова, снижених на улогу партијских агитационих пододбора, дотле „Коло Младих Срба“ у Пешти креће једну велику и важну анкету о свестраном стању српске омладнне, а бечка „Зора“ креће један добар омладински лист и смишљено организује рад на ширењу просвете у најширим слојевима нашега народа.

У томе смислу изишла је у Карловцима књига: „На родна просвета, њена потреба, смер, рад и организација“, у издању „Зорине“ секције за народно образовање и секције за народно просвећивање српског богословског књижевног друштва „Слога“ у Карловцима. У једном разумном предговору, Г. Славко Шећеров, бивши пред“

_ седник „Зоре“, овако излаже главну мисао овога лепога

покушаја: „Ми замишљамо и хоћемо да народна просвета буде нешто сасвим самостално, слободно од страначке политике и од осталих утицаја. Ми замишљамо ла ће наш део народа, који је већ организован у Соколу

или у Задругама, ступити и стајати у онаквој вези, као

што стоје радничка удружења према сличним институцијама. Као идеал узајамности ми замишљамо у будућ: ностии народни дом у сваком месту, где су просторије Сокола и где имају своја седишта Задруге. Народна про света по градовима — само се од себе разуме — имау првоме реду да се на радништвао обраћа. Ми се надамо да неће наш народ, тако организован, економски и фи: зички јак, висок просветом, имати узрока бојати се на: вале и утакмице других народа“.

Књигу испуњавају шест чланака од Г.Г. Шећерова Р. Перића и Ђ. Грујића: „О организацији наше народне просвете“, „О народном просвећивању“, „Потреба и начин народног просвећивања“, „Народна просвета и омла. дина“, „Народно просвећивање и Српски Соко“, „На: родно просвећивање и привреда“. На крају је „Нацрт организације друштва за народно просвећивање“.

Ова књига је не само врло симпатична манифестација истинског родољубља и разумних реалистичних схва: тања српске омладине у Бечу, но и један очигледан пример и посредан прекор српској омладини у Београду.