Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 71

писцу Др. Франу Илешићу), али највише се задржао на научној и књижевној делатности Др. Матија Мурка. Говорећи о књижевностима осталих Јужних Словена, Г. Грабовски је на неколико места говорио о српској књижевности, о раду у њој на историји књижевности и у књижевној критици. Свуда се Г. Грабовски показао као врло обавештен и савестан писац који зна о чему пише. Заслуга Г. Грабовског је у толико већа што је код Пољака тако мало људи који имају интересовање за југословенске и културне ствари.

О Балканској КОНФЕДЕРАЦИЈИ. — Др. Алберт Галеб, приватни доцент Универзитета у Женеви и професор Трговачке Академије у Лозани, објавио је у „Више п теп: зце! де Ја зосте!6 де ГеотзјаНоп сотрагсе“ (свеска априлмај 1910) чалнак „Моје зшт Ја Сошедеганоп БаКкатшдапе“. Констатујући данас велико интересовање Западне Европе за стање ствари на Балкану, нарочито за питање о груписању балканских држава у једну велику конфедерацију, писац, старајући се да о тој ствари говори и без идеолошког оптимизма и без дипломатског скептицизма, излаже своје погледе, или тачније рећи, критичке примедбе. (Он мисли да се пре свега имају расправити две ствари: 1) Да ли Балканска Конфедерација захвата и Гурску, која се толико и по раси и по религији разликује од осталих балканских држава. Ако Турска има да уђе у конфедерацију, како ће се то практички остварити, с погледом на непомирљиви антагонизам између балканских Словена и Турске 2 Ако Турска није у том плану за конфедерацију, какав ће бити положај Македоније према Србима и Бугаримаг 2) Како ће Балканску Конфедерацију примити

„западне Силе, нарочито оне које су непосредно за:нте-

ресоване, Аустрија и Русија, а и Немачка која надире на Исток и која зна да нова конфедерација има да буде брана њеном „продираљфу на Исток“2 — Изложивши такво питање, писац долази до закључка да идеја Балканске Конфедерације није тако лако и тако брзо остварљива, с погледом на антагонизме и противположене интерссе који постоје међу балканским државама, па чак и међу самим балканским Словенима, и са погледом на изукр: штане интересе Великих Сила на Балкану. У позитивној политици, у данашњој дипломатској акцији, идеја Балканске Конфедерације је једна далека претпоставка, го: тово једна химера, и у томе смислу [. Галеб наводи ми-

| |