Srpski književni glasnik

КРИКУ у РТРУ

бок

БЕБА НИКЕ,

КЊИЖЕВНОСТ.

НАЈНОВИЈА „КњигА ЗА НАРОД“ МАТИЦЕ СРПСКЕ, Као 140 свеску „Књига за народ“, издала је Матица Српска „разне приче из живота“ „Кроз трње и цвеће“, од Даринке Буље, рођене Косићеве. И овом својом књигом, као и толиким досадањим, људи који су данас на челу Матице Српске доказују своју неизлечиву неспособност. И када човек прочита ову књигу мора се са запрепашћењем запитати: шта је ову књигу препоручило за издање Матице Српске, најстаријег и најбогатијег књижевног друштва нашег Ваљда није популарност једне књиге у томе када је она написана неписменим правописом атт Бисћ-а и Косћђисћ-а (редке м. ретке, претсказивања, по. трешена, је си, мали „Амор“, пребацивајући, звездице трепчанице, најнежнијим фазерима испреплетана идеална душа, рубин-усница, магновење, претисне, вазе пуних ружа!) Још би ова књига, намењена народу, могла ићи да се ограничила на оне истине, просте и јефтине као хлеб, али тако исто корисне, као што се налазе у уметнички непретен-

циозним причама Г. Живојина Дачића. Али књига Г-ђе

Буље има уметничких претензија. Овом књигом као да се хтело народу пружити „појезије“. Јер, чему би, иначе, било оно згртање тако „појетичних“ ствари и речи на прве четир стране текста: у „тужној успомени“ на звездану, „љубимицу целе вароши“, васпитану у изобиљу, од Бога благословену крепким здрављем, златним срцем и од дивнога тела лепшом душом; чему би у једној „причи из живота“, у причи о феноменалној срећи, била реч само о обасипању најскупоценијим даровима, 0 златном синчиђу, о краљевском крштењу, о томе како су „сви гледали у моју Звездану као у сунце јарко“; због чега би нарочито Звездана, на минут пред онако трагичну своју