Srpski književni glasnik

14 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Паскино. Онда... треба рећи Персинеу 2...

СилвЕТА. (Живо). Нека!

Не говор те ништа... То је стидно, људи!

БЕРГАМЕН. Гледајте ту главу! Здрав разум се буди!.. А ја мишљах... «Вадећи часовник.) Али, уговор свакако

Треба да се слреми. Е: (Пружајући руку Силвети.) Ја вас молим... - |

СилвЕТА. Како!

БЕРГАМЕН. (Окренувши се пре изласка.)

Ви се не љутите 2

о забава ава +

СилвЕТА.

(Благо.) Не, тако ми Бога.

(Паскино пи Бергамен излазе. С хладном љутњом.)

Ох, како се гнушам Бергамена тога.

' | 4 —

(Наставиће се.) Едмон РОСТАН, (С француског превео Сима ПАНДУРОВИЋ.) а

ГОСПОДИН ПАРАН. х

, (8) |

Он је не крећући главе стрељао очима час у једно, час

у друго. Изгледало је да је полудео. Наједанпут, не говорећи

ни речи, јурну на Лимузена, дочепа га обема рукама, као да

ће га удавити, и баци га на други крај салона таком жести-

ном, да овај, изгубивши равнотежу, замлата рукама по ваздуху и силно лупи главом о зид.

+