Srpski književni glasnik

122 - - Српски. Књижевни Гласник. =“ | = а цију од аустро-угарског српства србијанском српству. Романтика са побједом Вука трансформира менталитет западнога Српства, које је нужно и постепено препуштало своју водећу _ улогу источном ослобођеном српству. Менталитет западних Срба, изузев старе националне традиције, био је у ствари једнак менталитету хрватском. Црквено-народна култура Осам“ наестога и почетка Деветнаестога Вијека, политика рекриминација и одбране привилегија, водство више-мање аристократ-_ ске интелигенције, спајање националнога буђења за духом клера и конзервативизма, све ово паралелише са сличним појавама код Хрвата. Случај да је Србија ослобођена скоро три деценија раније него што је хрватство године 1848 афирмирано довољно објашњује зашто је препорођено национално хрват-

ство спорије унифицирано и теже национализирано. Али да је

оно већ у својој почетној илирској форми замишљено посве. национално и осјећано као део веће националне цјелине доказује овај факат: да је код Хрвата прије него ли код Срба дефинитивно и опћенито прихваћен Вуков принцип, против.

принципа језичнога дијалектиализма и књижевнога“ традици-

онализма. Чист народни језик јужнога нарјечја, култ народних обичаја, народна поезија као темељ литератури, ово постаје у шездесетим годинама заједничка база културнога рада | Срба и Хрвата. Из те заједничке базе развиле се двије гране, које се тек у најновије доба опет састају и унакрштавају: хрватска литература и хрватски културни рад са'центром у Загребу, и српска са центром у Београду.

Зашто се развиле двије гране и зашто су почеле да ди. | Ча

вергирају 2 За нас у ствари не би био имао никакове пре. | судне важности факат да су до Деветнаестога Вијека Срби. припадали источној, а Хрвати западној културној сфери. Илирска романтика је веома добро интуирала позицију нашега народа и његову улогу посредника између Истока и Запада, _ посредника који има да синтетизира обе културе. Синтеза је _ био велики идеал југословенства Штросмајеровога, које је настављало илирску романтику у рационалнијој форми. И Срби, _

нарочито угарски, у читаво прво вријеме, нарочито пак они _ који су усупрот црквеној словенштини и традиционализму при. _ хватали нове идеје, радили су заједнички са Хрватима. У |

шездесетим годинама, па и у седамдесетим, владала је скоро већа узајамност него у данашње доба. Прави разлог дивер-