Srpski književni glasnik

НОВОПАЗАРСКИ САНЏАК. 157

_лике 12 км. дужине; најшире. Крупица, има 5—6 км. Дно им је врло неједнако, али стене се указују тек на ивици, које су сасвим изрешетане вртачама, где се често заклањају четинари. Мада су врло сиромашна у води, са мало привремене текуће воде која брзо понире, ова два поља су сасвим у прери

А јама (према херцеговачкој речи: „рудина“) и за разлику од | првих, скоро су потпуно оголићена. Зими као и лети она хране кЕ велика стада оваца и говеда. Разликују се од првих и тиме

А што, у низији немају сталних људских насељења, ако се изузму само неколико фамилија које станују стално на пољу Битини. Ништа се друго не види до колибе пастира са кро. к: вом од коре. Најзад, друга нарочита црта области Кри3. чака, за коју се у опште сматра да улази у Доњи Колашин, јесте што има врло истакнуто муслиманско обележје, јер је служило као прибежиште исламизованим Србима, који, од анексије ових територија, морадоше да напусте садашњу Црну Гору.

(Свршиће се).

ј Гастон ГРАВЈЕ. (С француског превео Н. В.) ;

СИТНИ ПРИЛОЗИ.

Српски листови У 1912 години.

Број српских књига, као и број часописа и новина, из године у годину бива све већи. Израђених и потпуних би___блиографија нема, али, и по ономе што има, бројно увећа___вање се даје лако приметити. Данашњи часописи и новине _ далеко су одмакли како по броју, тако и у погледу своје _ садржине, — и ако изузетци не оскудевају. Пре тридесет и осам _ година, на пример, 1884, било је свега 118 српско-хрватских 8 листова, од којих је само 55 штампано ћирилицом. У Србији ___је излазило свега 29, и то 25 у Београду, а само 4 у уну. _ трашњости. Десет година доцније, 1894 било је 200 српскои хрватских листова: напредак је учињен за 82. Од тих листова А 112 штампано је ћирилицом, 84 латиницом и 4 латиницом и _ ћирилицом. У Србији је излазило свега 31 и то 56 у Бео граду а 25 у унутрашњости. По једној доста непотпуној би- |