Srpski književni glasnik

148 Српски Књижевни Гласник. режије је у главном технички: београдска позорница по. чела је озбиљну израду комада као хармоничних целина, из-_ раду сцена, слика, става и покрета личности и гомиле, сли-

карску стилизацију, и најзад београдска позорница почела је приличније декоративно (декором, костимима, намештајем), опремати представе. Напредак је несумњиво велики, али је

он до данас више дао оку но уху. За овај други виши ступањ. успеха добре режије потребно је свакако више времена, али

ће Народно Позориште у овој сврси, поред брижљиво израђиваних представа — које ће несумњиво постепено усавршавати

природну и лепу дикцију глумаца — морати што пре преду-

зети систематско образовање млађих глумаца.

Од крупнијих догађаја у овој сезони Позоришни Годишњак истиче гостовање Народног Позоришта у Софији (у мају 1912), коме ће, надамо се ускоро, следовати долазак : софијског Народног Театра у Београд. Од страних уметника у сезони 1911—12 гостовали су Сузана Депре, и Лиње По, __ директори париског позоришта „!' Оецуге“, које је за последње три године неколико пута представљало у нашем Народном Позоришту, затим чланови Француске Комедије Г-ђа и Г. Силвен; Жилиета Кларел; талијанска оперска дружина Кастеланова, и московска глумица Хаљутина-Андрејева.

Међу осталим важнијим подацима које пружа кратки позоришни летопис од јула 1911 до јула 1912 могу. се поменути још: решење да се преправка зграде Нар. Позоришта __ подели у два дела, а предњи део оставе за рад у пролеће 1918; _ долазак у августу 1912 у Београд Хрватског . Осечког Казалишта, које је у хотел „Касини“ приредило низ оперетских и драмских представа; интересантан покушај Луке Поповића на оснивању Српског Позоришта у Америца; оснивање Срп- | ског Дилетантског Позоришта у Сарајеву; закључење спо: разума о новом гостовању Хрватске Опере у Београду, које је доцније онемогућено забраном Хрватске Владе; рад одбора за израду правила о повлашћеним путничким позоришним дружинама, која су уведена у живот ове јесени; преговори и уговори с неколиким страним трупама и уметницима, (Басманово позориште из Одесе, Анриета Роже, баритонист Бакламов, сопранискиња Надина Ван Брант, и тако даље), __ који су раскинути стицајем околности прво на далеком европ- __ ском истоку, затим на Балкану. | · ои