Srpski književni glasnik

«

202 Српски Књижевни Гласник.

сваке године опет појављује, али само за неколико дана, док воде Лима, набујале топљењем снега, покривају цело дно котлине. На најнижем делу котлине (670 м.) Лима, са његове две главне притоке, Бистрицом с леве и Будимском с десне стране, показују се и две велике, широке, ниске (18—20 м. веома свеже, алувијилне терасе нарочито развијене на левој обали.!

Садашње корито, широко од 300—400 м., показује све особине корита какве велике бујице, која се приближава изласку и која је на крају високе планине. Међу белим пољима од самих шљунака, Лим тече брзо, необуздано, приморавајући човека да се повуче на крајње ивице котлине. |

Ова мала котлина, у народном језику звана „Равни Хас“, углављена на Западу долином Бистрице са „Горњим Селима“ на С. И. Пољицем, малим пољем са врло зеленим глинастим дном, и на Ј. И. Крчевом, на страни Смиљевице, сачињава Берански Крај. Мада аминистративно припада Пећском Санџаку, мада се по предању сматра као део територије означене под именом Новопазарски Санџак, у ствари својим положајем према Лиму, иза високих црногорских врхова и снежних маса Проклетије, релативно отворен у правцу Севера, овај крај српске расе и језика, православне вере, издво-

јен на Западу строго одређеном границом, на Југо-Истоку, ·

на граници албанских или албанизованих, муслиманских или католичких предела, географски се привезује за целину коју обухвата ова студија.

Поред своје сразмерно мале површине, поред свога забаченог положаја, у једној од најузвишенијих планинских група Полуострва, беранска котлина, ниска, врло заклоњена, са плодним земљиштем, добро наводњавана, изгледа да је од вајкада била центар привлачности Сталне борбе којих још и у нашим данима има, то довољно потврђују. Ста-

1 Опажања која сам могао да чиним била су, на жалост, недовољна да би омогућила да се утврди сигурност да ли горња тераса носи флувиоглациалне особине. Она се састоји скоро једино из великог, каткад огромног камења, врло неправилно заокругљеног и често избразданог. |

# Велика хумка у Пољицама; надгробни камени са римским натписима у равници Берана; народна традиција „Латина“; у Средњем Веку

овај крај је био један од првих огњишта српске културе; цитадела Будим;

прво владичанство које је основао Св. Сава и чије је седиште било Будимље; велики манастир Ђурђеви Стубови, разрушен баш ове године.

'