Srpski književni glasnik

210 „Српски Књижевни ГлаАСНИК.

суру која га стешњава до Лима: овај се састоји у исто време

од праве висоравни 1140—1200 м. ; добро развијена, нарочито према Северу, испред српске границе, и с друге стране на Југу поља где се налази Сјеница и где се укрштају Вапа, Јабланица, Грабовница и Увац. Дејство Увца на висораван није се нигде испољило до на непосредно суседство његове клисуре. Мале долине, које су с ове стране могле доспети да се споје са реком су у трансверзалном пресеку врло оштре. Њихове врло стрме падине најчешће ишчезавају под вегетацијом џбунастог типа (ситна гора), где преоблађују изданци младих ораха (1 м. 20—1 м. 50), заједно са јаворовима, трњем и дреновима. Површина висоравни је сва у таласастим пашњацима, са понеким једна приметним улегнућима и овде-онде по какав камени гребен, који одаје природу земљишта. Бусења је мало, али је густо, трава тврда, јер има да се бори против сувог ветра. Неколико чатрља, чији се сламни кровови указују иза високих плотова је, и велика стада оваца густе вуне са дугим роговима, једино откривају присуство човека у овим просторима.: Много мање растурена него на Западу, нарочито онде где станују муслимани, села, која су тражила воду и добар заклон против ветра склонили су се у прочељу, или су сишла на осунчану страну и чак до дна малих долина, онде где је извесна мања раширеност допуштала да се настане, обрађујући около неколико њива овса и кромпира, а у тесном и влажном дну

конопљу за подмирење потреба куће. За разлику од села

суседне Србије, бескрајно жалостан утисак одају ова села са својим мрачним кућама, без отвора који их осветљава, скоро са прикривеним крововима, без ограде, без воћака у наоколо, бедног изгледа, који је још беднији, ако је тај становник хришћанин.

Сјеничко Поље је најпространије поље у целој области. Скоро у виду круга, има 4—6 км. пречника и упада од 120—280 м. између оголићених гребена које га опкољавају са свих страна. Посматрано са једног од тих гребена оно изгледа као каква котлина врло слабо уочљива, са врло равним дном,

1 Киприан Роберт у 1844 (цит. дело Ги П стр. 41): „Од Сјенице, мале тврђаве са четири куле, која доминира једну пространу равницу,

прелази се до Новога Пазара десет миља неравни „предео са стрмим бре- |

говима и висоравнима сасвми остављена пашама стоке“.

. # : 55 4 ј 3