Srpski književni glasnik

= и АДИ У мај А [4 2 У.

ж"

220 ___ Српски Књижевни Гласник. да изнесе како осећа млади нараштај француски и чему се 3 Француска има од њега надати. Он је показао како песимизам, скептицизам, досада, која је „социјалан факат, класно _ осећање“, све те одлике ранијих нараштаја, нестају, и како данашњи нараштај, „ослобођен од неизвесности“, има здраву љубав према животу, борбену енергију и готовост за акцију, дубоко и плодотворно национално осећање. > Готово исте одлике дају се јасно опазити код нашега КД најмлађег нараштаја, код „Српства које долази“. МИ наш да. __ нашњи нараштај у првом реду има вере у живот и наду на бољитак. Последњих година наше прилике су јако измениле, несумњиво на боље; догађаји су ишли напред и људи за њима. Србија данас не изгледа као једна мрачна и безнадеждна „Страдија“, како је Радоју Домановићу изгледала још пре десет година, у доба кад је Божидар Кнежевић писао своје туробне Мисли. Ко би данас прижељкивао „мрачну, добру“ раку и вечни мир“, ко би данас певао гробља, Пе Ргошпа5, Етпаје, Мазегете, Нирвану, „поеме смрти“, „пепео срца“, „мору живота“, „поднебље умрлих опела“, „задах труо старог распадања“; ко данас пише књиге са црним корицама погребних | листа и са крвавим сузама» Сви ти костими и декорације су отишли у музеј књижевних старина, заједно са „бајним не. а вама“, „бледим месецом“, „нежном пастирком“ старе роман“ тичарске поезије. Очевидно је да је ветар живота моћно духнуо нашим земљама, чела су се подигла и леђа исправила. Место „статике“ још недавнога жалосног, малокрвног и клонулог доба, како би рекао Г. Митриновић, јавља се у велико „динамика“ данашњице, један нов дух вере у живот, љубави за рад и стварање, националне енергије. То је нови лух. који је надахнуо Г. Ивана Мештровића када је у камену опе-_ вао косовску епопеју и у Краљевићу Марку отеловио неисцрпну душевну и физичку снагу нашега народа, народа. који је жив сишао са своје Голготе и који у свету још није рекао своју последњу реч. То, је онај исти нови дух који се огледа у беседама Г. Николе Велимировића, у циклусу _ Косово Г. Милана Ракића, у родољубивој поезији Г. Алексе Шантића, у Родољубивим Песмама Г. Вељка Петровића и у националним канцонама Г. Мирка Королије. То је онај нови дух који се у велаку јесен 1912, као грмљавина снаге и одушев- _ љења проломио на бојним пољима на Ичињи, Лабу, Ибру и +

Кеа) -сље

1 .'

ТРИ УЧИ

| пао Ку ла