Srpski književni glasnik

280 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Пролазе четири године задовољног живота. Мали Жервасић расте, одгајен по свима традицијама морлачког природног васпитања. Дошло је време кад му треба први пут подсећи косу — догађај који се у Морлакији обележава нарочитом свечаношћу; — и Перван чини велике припреме да та свечаност буде што сјајнија. Драганић ће доћи из Сплета; сви Нарзевице скупиће се да врше своје куповине. Том приликом Перван ће се џобрашимиши са својим старим пријатељем и прославити ВЕЛИКУ КАТАРИНУ.

Наизменце гротескна и до'адна, подједнако апсурдна, та шеста глава Морлака с разлогом је изостављана и скраћивана од преводилаца овог романа. Укус који је уредио градину виле Аг сестето јавио се и овде својом бизарношћу. Кога је могла одушевити једна грубо израђена статуа Катарине П у морлачком народном оделу, у венчаној хаљини Анке Нарзевице, опасана сабљом Пециреповомр Па ипак, та велика лутка коју је Перван изненада открио иза једног застора искупљеним Нарзевицама, са глобом у десној руци, маказама у левој, нафарбаних образа, очију од „црног бисера“, окићена нискама цекина, била је за пресрећне Морлаке „лик једнога Божанства“ пред којим се отпевала молитва Катарини. подсекла коса малом Жервасићу и саслушала одушевљена тирада гуслара Радомира: |

О Драганићу, 6 стари пријатељу Морлака из Дизма! О куме најмлађега између Нарзевица! Погледај ову свечаност, види нашу радост, и сећај их се у далеким земљама! Учини да Катарина баци свој поглед и на узвишене врхове планине Клапавице !

Тронут до дна срца, Драганић се опрашта са Нарзевицама, жалећи што мора оставити њихову патриархалну републику. Његов живот, живот једног „цивилизованог“, тежак је и жалостан; тек сада је увидео у чему се налази права срећа: идуће године оставиће Сплет, оставиће своју трговину и настаниће се међу њима, у „боравишту честитости, боравишту јунака“.

На његову несрећу, то није доживео. Жеђ за новпем, која га је целога века горела, довела га је до пропасти: на путу бродом за Венецију удавио се приликом једне страшне буре у Кварнеру. Ерзе Драгананић, његов син, и његов слуга Филиповић, јављају Первану смрт старога побрашима. |