Srpski književni glasnik

288 | Српски Књижевни Гласник. ивицама улегнућа. Једино на гребенима, на голом земљишту, залутали су по неки изданци малих смрека

Тако опет се појављује изглед својствен сјеничком крају, али ипак још више истакнут због саме јаче висине у целини и веће забачености ове висоравни; и овај утисак затвореног краја, негостољубивог, без дрвећа, скоро без воде и непрестано шибаног ветровима, још се више ојачава када се има у виду његово становништво. Од целог Санџака, крај Пештера је у ствари једина област коју заузима елеменат стран српској раси. Са изузетком села Суходо, Буђево и Дојке, која су потпуно или делом српска, остала су арнаутска. Овде је нај издвојенија група на Северу велике масе која се позади притеже све до морске обале. Међутим, за разлику од Арнаута, који су настањени на Косову, на Шар-Планини или још више на Истоку, сведоци једног сразмерно недавно продирања, муслимански Арнаути Пештера на против допрли су овде пре скоро два века. Они су дошли да џопуне велике празнине! проузроковане с ове стране моћним покретом емиграције Срба око краја ХУП и почетком ХУШ. Они су се настанили по фамилијама из разних племена Југо-Запада (Клементи, Кучи, Шаље, Хоти, итд.). Са својом древном организацијом они су изгубили своју отпорну снагу, живећи у сталном додиру са Србима који су били заостали или се вратили у овај крај; у место да утичу на словенски елеменат, као у Мето: хији и на Косово, тамо где су све силнији и многобројнији, овде, на против, они су подлегли утицају Срба; научили су њихов језик и чак примили и извесне њихове обичаје, док се њихов сопствени језик знатно удаљио од језика којим говори остатак Гега.“

' Кречњачке плоче (нарочито многобројне у пољу Коштана), које се налазе у средини поља, врло Олиске, једва провирујући из земљишта, са круговима грубо истесаним на њима, сведоче да је ту било једно ста-

рије становништво: означење „латинско гробље“ недовољно је да би се“

оно могло утврдити.

• Међутим, један скорашњи преобрт се наговештава, последица у исто време методичког истребљења хришћанског елемента, а нарочито повлашћеног режима који уживају Арнаути у Царевини. Усељени муслимански Срби, без икакве националне свести, изгледа да више нагињу на ову страну где осећају више снаге и где виде повластице. Арнаутски утицај има два пута да би продро у Санџак: један, који полази из Пећи кроз Рожај и Пештер, други, долазећи од Косова кроз Митровицу,