Srpski književni glasnik

44 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Скопља на Истоку, садашњи Санџак састављао је тада велику Расију (Казста): Становништво је било гушће и несумњиво имућније, како то потврђују не само народне традиције и велике количине развалина које датирају из овог доба, већ _ такође сведочанства путника“, а нарочито број, величина и лепота верских споменика који су остали из овог доба. |

Превласт Турака изменила је полагано ток трговине, који је, померајући се ка Истоку, тежио да усвоји потребни правац ка Северо-Југу моравском долином, правац који јеи до данас одржан. Ипак, докле год су Босна и Херцеговина а остале турске провинције, Санџак је очувао известан живот, благодарећи врло активном центру Сарајеву и продаји стоке на морској обали. Али од 1878, од како је затворена граница на овој страни, и Санџак је постао потпуно усамљен, јер док га политичке међе заједно са природним препрекама затварају са три стране, дотле га маса Рогозна одваја од остатка турске царевине. Одбачен тако на крајње границе Турске, Санџак је једна од до сад најзанемаренијих провинција, и потпуно је сам себи остављен. Спорости и источњачкој некретности ваља додати осећања несталности власти, несигурност садашњице, неизвесност сутрашњице, општи утисак непостојаности, који кочи и оно мало иницијатива или жеља за активношћу које што хоће да се испоље.з |

Тако је, изгледа, све припомогло да се одржи један врло стари начин прилагођавања који се може назвати па-

1 Ово означење Рашке (Казсја) односи се на срце прве српске државе, и дуго је служило да означи целину саме српске расе. Још данас у Угарској Срби су познати под именом „Раци“.

2 Види нарочито опис Вгосћагд-а (Виткћагј) 1308 (цитиран по Чупићевој „Годишњици“, 1894, стр. 32) То се односи не само на садашњи Санџак, већ такође и на равницу Косова: „Краљевина (Рашка) је грло богата у житу, вину, зејтину и месу, угодно испресецана текућим водама изворима и потоцима, искићена шумама и планинама, долинама и равницама, и пуна дивљачи свију врста“.

3 За време трајања војничке окупације (1879—1908, Прибој, Пријепоље, Плевље) Аустрије је била предузела грађење модерних путева, везујући своју границу за ове три вароши. Ево већ три године како су се гарнизони повукли, а већ су она два-три начињена пута постала тешко употребљива. Запуштеност зграда и паркова саграђених са велики издатцима у Плевљу подједнако сведози о потпуној запуштености ове земље.