Srpski književni glasnik

916 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

И ни мало није изгледала збуњена кад је мати увукла натраг

у собу и, како је Реме разумео, послала служавку да дозове

девојчице, које се попеше и рекоше једна другој без сумње

врло смешне ствари, јер су се све три смејале из гласа. И,

преко широке улице, њихов смеј допирао је до ушију Ремиу,

као једва приметно прштање бисера који се претура. (Наставиће се).

Анатол ФРАНС. (С француског превела Ј. Ћ.).

ВВ Бове

Тада дохвати- се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде. — И отворише им се очи.

МАТЕЈ 1Х. 80, 31. ·

лас је Господњи над водом, Бог

славе грми, Псалам 28, ст. 8,

Благо народу који зна трубну по-–

клич. Псалам 89, ст. 15.

Господе, да ли чујеш горде трубе Видиш ли Веру што гробљима гази И химну кличе, у снегу и влази,

Док сенке сумње видике јој рубе 2

Видиш ли чете што не знају стати, Што, онемеле, у сутону свести, Сен снаге скупив у челичне пести, Стег у крв боду, где се очај јати.

О, пошљи муње, но за сенку славе Оне ће дати отупела чула

И мрети свесно крај дедовских кула. . Да. Пошљи клетве и безверје страве.

Јер претимо ти, о Боже богова,

Што смехом плаћаш млаз крви хердјске. 5 И тебе ове смрвиле би вдјске

У врлетима Маркових домдва !