Srpski književni glasnik
950 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
за нас значаја и са гледишта економског. Проучавањем прилика у Азијској Турској, ми ћемо извесно наћи могућности да на тамошњим тржиштима обезбедимо извоз нашој брашнарској индустрији, као и индустријским прерађевинама кудеље, вуне, лана, мака дувана и друго. Исто тако и извоз стоке и "сточних производа на малоазијска тржишта имаће у будуће свакако више услова за успех него што их је до сад било.
у М. Ђ. М. Бош ВА НРК КЊИЖЕВНОСТ. „КАЛУЂЕР И ХАЈДУК“. — МИ ако је историјска традиција
код Срба тако жива и јака, ипак српска књижевност нема добрих историјских романа. Када се упореде последњи историјски романи, на пример Г. Андре Гавриловића, са нашим најранијим историјским романима, кас на пример са романима Милована Видаковића, не осећа се напредак. За последњих пола века чињено је неколико покушаја, али увек без већега успеха. - Р
Г. Стојан Новаковић, чија духовна свежина и радна снага остају увек за дивљење, осећајући ту празнину у српској књи-. жевности, дао је једну велику историјску „приповетку о последњим данима Србије у ХУ веку“, која је под насловом „Калуђер и Хајдук“ изишла у издању Задужбине И. М. Коларца. (Београд, 1918; 85, стр. 296). То је прерађена и знатно допуњена пишчеда приповетка „Калуђер“, која је 1865 изишла у „Вили“. У предговору Г. Новаковић овако објашњава свој најновији књижевни посао: „Читаоцима се на овим листовима пружа приповетка коју није писао приповедач од посла. Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српскога народа у средњем веку у што свестранијем облику. И облик приповетке учинио му се за тај посао најподеснији. Тим путем се овде у облику приповетке износи дело студије...“ Као што се види из преговора и самога дела, то је мање документован историјски роман а више културно-историјска студија у приступачнијој и популарнијој књижевној форми. Г. Новаковић, који се нарочито и са познатим успехом бавио проучавањем српске културе у Средњем Веку, и који, по свој прилици, има од свих наших сувременика најпунију и истини најближу визију тога ишчезлога доба, био је најпозванији за један овакав посао. Књига се чита са интересом и са коришћу, и један српски читалац пошто прочита ову верну реконституцију наше прошлости, имаће широку представу