Srpski književni glasnik

960 ___ Српски Књижевни ГЛАСНИК.

чила Иванића, Др. Бранислава Петронијевића и Милана Грола о свима поднетим списима за награду, председништво је наградило са по 1000 динара у злату спис Живојина О. Дачића: „Да нам буде боље. Народна читанка“ и превод Г. Влад. Спасојевића Вагнеровог дела „Кроз призму времена“.

У

ТИТ'УЉА,

В. Ф. Милер. — 5 новембра ове године умро је знаменити руски етнограф Всеволод Фјодорович Милер, марљиви испитивач и познавалац руског народног епског песништва и главни представник московске етнографске школе. Син пе: сника Ф. Б. Милера, родио се у Москви 1846 године. У почетку је био чист лингвист, и још као гимназист почео је изучавати санскрит, и као професор университета предавао је упоредну граматику, санскрит и стару историју источних народа. Био је добар познавалавац иранских, кавкаских и јеврејског језика. Али је одмах по свршетку университета почео проучавати народно песништво, и то прво литавско. Још од 1884 године био је стално председник Дашковског етнографског музеја.

Доцније је, проучавајући народно. песништво, све више почео да се бави руским језиком и књижевношћу, тако да је од 1892 године сасвим напустио санскрит, па је предавао руски језик и књижевност. Отада је написао врло велики број расправа и чланака о руском епском песништву, који су растурени по разним руским, чешким и немачким часописима, . "или засебно штампани. Знајући многе источне језике, он се. није задовољио, као дотадашњи етнографи, смелим претпоставкама, већ је компаративно проучавао листове руске индијске иранске, кавкаске, финске, грчке, те је пронашао мотиве кногрх руских, народних песама у источним или западним књежкевностима, и Оуднуто. У тај трудни посао он је ушао потлуно спреман, са њеликим филолошким знањем, што је неопходно/ потребно за проучавање народног епа; зато њему и припада највећа заслуга што је руско народно епско песништво доста обрађено, далеко боље него руски језик. И. ако су сви ти радови строго научни и уско сцецијални, ипак су писани са стилом и врло разумљиво. Поред осталог писао је двапуг и о југословенским народним песмама: 1877 написао је „Примедбе поводом Верковића збирке“, а у „Вјестнику Европе“ за исту годину „О Верковићевим народним песмама“. Од 1889 године издавао је часопис „Етнографски Преглед“, око којега је, као и у музеју, скупио читаву чету младих људи, који су се преко лета растурали по целој Русији ради проучавања народног живота и поезије. Моб:

Власник. Богдан Поповић. — УРЕДНИК, Јован СКЕРЛИЋ.