Srpski književni glasnik

носим далеко беле и ружичасте крунице јабука кад дође мучно

и сваке ноћи изнова мене плени лепота неба и ја видим красна _ привиђења у дрвећу. Али Човек! Шта је Човек У престароме – савету старих планина, онда кад тамни врхови стану зборити с међу собом, они не веле ни једне речи о Човеку, већ говоре једино о својој браћи светлим небеским путницима. Или кад се с вечери увијају у своје румене огртаче, они оплакују неку

_ нина, тугују за заласком сунца.“

2. „ Гвоја лепота,“ рече пут, „и лепота неба, и румен алпијске руже, и пролеће, живе само у души Човековој. Планине немају · другог гласа до оног у души Човековој. Ништа не садржи

— алпијска ружа била лепа у једноме тренутку, она је брзо ___CBeHyJa и утопила се, и пролеће пролази брзо; лепота може Је. да буде бесмртна само у души Човековој. Ја преносим мисао

Бе у душу Човекову хитро и са најдаљих страна, свакога дана.

e ___Ja noaHajeM TemerpaQ — познајем га добро; он и ја идемо у друштву стотинама миља. На свету нема другог рада до

Е: робу из једнога града у други, тамо и овамо.“ e „Мој мали воденични јаз некада је исто тако радио за "Човека у оној кући, справљајући робу неко кратко време.“ 23 „Да,“ рече пут, „сећам се тога; али ја сам почео доносити · јевтинију робу из далеких градова. Ништа нема никаквог и значаја осем градње градова за Човека!“ | – „Ja знам тако мало о њему,“ рече река, „али знам да eri _ имам много да радим ја сама, — имам да сву ову воду пошљем

доћи ће овим путем. Биће веома лепо. Море је веома, веома чудесно место. Ја знам све о њему; чула сам где га пастирска

је све плаво и блиставо и пуно бисера, и има на себи острва

– Човека. Кад будем стигла до њега оно ће знати да сам за

· Господар Градова. 13

– време њиховога посла у свету и ношења плода. Свакога дана.

a стару непоправиму неправду, или, певајући какву химну пла-

лепоте ако га око Човеково није видело. Или ако је твоја.

— рада за Човека, и нема рада до градње градова! Ја преносим.

доле мору; па онда, сутра или прекосутра, све лишће Јесени:

деца певају, а некад пред буру галеби се с њега уздижу. Оно

од корала и острва са зачинима, има буре и галије и храни — кости великих енглеских гусара. Море је далеко веће од.

Бега вредно радила. Али ја морам да се журим, јер имам. ного посла пред собом. Овај ме мост нешто задржава,

~